На вечерњој
Прича читање. [Главе 3 и 8.]
Спомен праведника с похвалама, и благослов Господњи је на глави његовој. Блажен је човек што нађе премудрост, и смртник што познаде разум. Боље је њу куповати, него ризнице злата и сребра. Вреднија је од камења скупоценог, свака драгоценост ју је недостојна. Мноштво дана, и година живота у десници њеној, у левици јој је богатство и слава. Од уста њених исходи правда, закон и милост на језику носи. Послушајте мене, о чеда! Узвишене истине ћу рећи, и блажен је човек који се држи путева мојих. Јер су исходи моји исходи исходи живота, на њима се припрема благонаклоност од Господа. Зато вас молим, и нудим глас свој синовима човечјим: јер ја, премдрост, устројих веће, и разум и смисао призвах. Моје је веће и потпора, мој је разум, и моја је сила. Ја љубеће ме љубим, иштући ме наћи ће благодат. Разумите, незлобиви, препреденост; ненаучени, приложите срца. Послушаје мене и опет, узвишене истине ћу рећи, и извешћу из уста правду; јер се истини поучи грло моје, мрске су преда мном усне лажљиве. С праведношћу су све речи уста мојих, ништа у њима нема криво или изопачено. Све су праве разумевајућима, и једноставне налазећима разум. Научићу вас истини, да буде у Господу нада ваша, и испунићете се Духа.
Прича читање. [Главе 10 и 11.]
Уста праведнога капљу премудрост, језик неправедног ће ишчезнути. Усне људи праведних капљу благодат, уста нечасних се изопачују. Мерила лажна су мрзост пред Господом; праведна мера пријатна Му је. Где уђе гордост, тамо је и бешчашће, уста смирених поучавају се премудрости. Усавршавање правих ће их наставити, оклизнуће одричућих ће их напасати; нема користи од имања у дан јарости, правда ће избавити од смрти. Умре праведни, остави раскајање; брза и подсмешна бива нечасних погибија. Правда непорочног исправља путеве, у бешчашће пада неправда. Правда људи праведних избавиће их; безсавесношћу ће се уловити безаконици. Скончавшем се човеку праведном, не нестаје нада; похвала нечасних ће нестати. Праведник ће од замке побећи, уместо њега, предаће се нечасни. У устима нечасног је мрежа грађанима, а разборитост праведника је благоуспешна. Добротом праведника исправиће се град, и у погибији нечасних је радовање. У благословима праведних узвисиће се град, устима нечасних ће се раскопати. Руга се грађанима лишени разума, мудри човек ћути.
Премудрости Соломонове читање. [Глава 4.]
Праведник, деси ли се да се сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост, и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов, или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко сконча, напуни много година; угодна је Господу душа његова. Зато и похита из зле средине. Свјетина видје и не схвати, и на ум јој не дође нешто тако: да је благодат и милост на избраницима Његовим, и посета у изабраницима Његовим.
На Литургији
Јев., 335 зач., XIII, 17-21.
Браћо, слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи. 18. Молите се Богу за нас. Јер смо увјерени да имамо добру савјест, желећи да се у свему добро владамо. 19. А молим да чините ово још више, да бих вам се што прије вратио. 20. А Бог мира, који подиже из мртвих великога Пастира оваца, крвљу Завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа, 21. нека вас усаврши у свакоме дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вијекова. Амин.
Лк., 24 зач., VI, 17-23.
У вријеме оно, стаде Исус на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. 18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се. 19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све. 20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. 22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега. 23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу.
ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА И ЖИТИЈА СВЕТИХ
