2 Кор. 192 зач. (XI, 5-21).

Браћо, мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. 6. Јер ако сам и невјешт у ријечи. али нисам у знању. него се у свему показасмо вама и свима. 7. Или гријех учиних што понизих себе да се ви узвисите. што вам бесплатно проповиједах Божије јеванђеље? 8. Од других Цркава отех, узевши плату за служење вама, па дошавши к вама и будући у оскудици, не досадих никоме; 9. јер моју оскудицу попунише браћа што дођоше из Македоније; и у свему чувах себе и чуваћу да не будем вама на терету. 10. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у предјелима Ахаје. 11. Зашто? Зато ли што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и чинићу, 12. да уклоним повод онима који траже повода, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми. 13. Јер су такви лажни апостоли, лукави посленици, који се претварају да су апостоли Христови. 14. И никакво чудо; јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости. 15. Није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по дјелима њиховим. 16. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног примите ме. да се и ја нешто мало похвалим. 17. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, хвалећи се на овакав начин. 18. Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да сс хвалим. 19. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри; 20. Јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима. ако вас по образу бије. 21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни.

Мк. 15 зач. (IV, 1-9).

У вријеме оно, поче Исус учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сјеђаше, а народ сав бијаше на земљи крај мора. 2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој: 3. Слушајте: Ево, изиђе сијач да сије. 4. И кад сијаше догоди се да једно сјеме паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га. 5. А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље; 6. А кад обасја сунце, увену и, будући да немаше коријена, усахну. 7. А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода. 8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто. 9. И говораше им: Ко има уши да чује, нека чује!



Светитељ Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.