Рим. 121 зач. (XVI, 17-24).
Браћо, молим вас да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим ријечима варају срца незлобивих. А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас: али хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло. А Бог мира брзо ће сатријети сатану под ноге ваше. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Поздрављају вас Тимотеј, сарадник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, сродници моји. Поздрављам вас у Господу и ја Тертије, који написах ову посланицу. Поздравља вас Гај, домаћин мој и цијеле Цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
Мт. 51 зач. (XIII, 10-23).
У време оно, приступивши Исусу ученици Његови, рекоше му: зашто им говориш у причама? А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумију. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети! Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше. Ви пак чујте причу о сијачу! Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом; то је оно поред пута посијано. А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с радошћу прима, али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни. А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и превара богатства загуше ријеч и без рода остане. А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.