На 6-м часу:

Ис. XLVIII, 17 - XLIX, 4.

Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова. 21. Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима, вели Господ. 1. Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме. 3. И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити. 4. А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

На веч.:


Пост. XXVII, 1-41.

Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме. 2. Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов; 4. И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро. 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе. 6. А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече: 7. Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро. 8. Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро. 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова. 13. А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. 14. Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине? 19. И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја. 20. А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. 21. Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове. 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови; 24. И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам. 25. Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи. 26. Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме. 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ. 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља! 30.

А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. 32. А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав. 33. Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен. 34. А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче. 35. А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов. 36. А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов? 37. А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? 38. И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог. 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац.

Прич. XIX, 16-25.

Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.


Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.