На 6-м часу:
Ис. XXVI, 21 - XXVII, 9.
Гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје. 1. Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. 2. Тада певајте о винограду који рађа црвено вино: 3. Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 4. Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све. 5. Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 6. Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 7. Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 8. С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. 9. Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова.
На веч.:
Пост. IX, 18 - X, 1.
Беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! 28. И поживе Ноје после потопа триста педесет година. 29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре. 1. А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.
Прич. XII, 23 - XIII, 9.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. 24. Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. 25. Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. 26. Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов. 27. Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. 28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти. 1. Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. 2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. 5. На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 6. Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. 9. Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
