Стих:Раније су ружно избачене иконе а сада се радујем гледајући како их лепо поштују!
У овај дан, у прву недељу светог поста, Недељу Православља, примила је Христова Црква да празнује обнову поштовања светих и чесних икона. То је примила захваљујући цару Михаилу и светој и блаженој царици Теодори као и светом патријарху цариградском Методију. А овако се то догодило:
Лаву Исавриjану, гоничу магараца и свињарског живота, по Божијем допуштењу предани су скиптри царства.
Када је у то време кормило Цркве примио међу светима Герман, одмах га је позвао цар Лав и рекао му је:
Мени се чини владико, да се свете иконе уопште не разликују од идола, зато нареди да се оне што пре уклоне. Ако ли су ликови светих и истинити (оригинали) нека буду
ка повише окачене, да они који се у гресима ваљају њих увек целујући не прљају.
Патријарх је одвраћао цара од толике мржње рекавши му: 0, царе, зар ниси ти наредио када неко хули некада на свете иконе да се на таквог Канон примени? А цар рече то је било јоште док сам се дететом називао.
Не хотећи да послуша патријарха, цар га је прогнао а поставио за патријарха истомишљеника свога Анастасија. И тако је почела борба против икона.
Кажу да му је од раније таква мржња од стране Јевреја усађена, јер је неким њиним чаролијама предсказан на уздизање на трон царства, још када се као бедан са њима као гонич мазги дружио.
Као што је Лав отео власт од оног најсуровијег и злог живота, попут мазге, Константина Копронима (ђубре-званога) и наследник његов постао, тако је постао и наследник његов и у погледу изузетне мржње на иконе.
И шта да се каже? Као што је Копроним зло чинио и зло скончао, а цар Лав је још горе прошао. Његов син од Хазарке га је наследио, но живот и овога је по злу упамћен.
Њини наследници беху Ирина и Константин. Они поучени од светог патријарха Тарасија сазвали су седми васељенски сабор и поново је Христова Црква примила иконе. Њин наследник на царском трону био је Никифор од Генике па Ставрикије. После је био Михайло Ранкавеј који је поштовао божанске иконе. Михаила је наследио зверске нарави Лав Јерменин.
Овај је од неког монаха пустињака злога, који се у лажи ваљао, покренуо по други пут иконоборство. И опет је Црква Божија остала без своје лепоте.
Лава Јерменина је наследио Михайло из Амореје, а Михаила његов син Теофило који је имао мржњу против икона као и ранији.
Овај Теофило је многе од светих отаца злостављао и предавао на разне муке због часних икона. Неправду је тада изнад свега држао, и помно тражио ако има у граду какав бунтовник, али кажу, да за дуго време ни једнога није нашао.
Дванаест година владао је Теофило по својој вољи, али га је напослетку снашла болест стомака. Толико се патио да је хтео да се лиши живота. Болест се могла видети почевши од уста која била су му се превише изобличила, да му се утроба могла видети.
Царица Теодора због свега тога једва да је могла спавати. Једном је у сну видела Пречисту Богордицу како држи у наручју превечнога Синчића. А унаоколо су пресветли ангели тукли и понижавали њеног мужа.
Када се пробудила од сна, и када је и Теофил мало од болести дошао ка себи закукао је: Тешко мени беднику јер сам због икона претучен!
Царица је одмах поставила над њим икону Богородице и помолила јој се у сузама.
У таквом стању Теофил је видео некога од присутних да носи енколпион (привезак са иконицом). Цар је ухватио привезак и стао га целивати. И гле, одмах су његова уста која су хулила на иконе и бестидно отворено грло дошли у првобитно стање и цар се од спопале га невоље и муке разрешио и уснуо, пошто је добро исповедио поштовање светих икона.
Царица је изнела из својих ковчежића свете часне иконе на целивање и свом душом саветовала Теофила да их поштује.
Не дуго иза тога је Теофил отишао из овога живота.
Теодора је позвала све који су били у изгнанству и наредила да се сви из тамница ослободе.
Са партијарашког трона је збачен Јован и Анис који је био више вођа врачара и демоно-начелника, него патријарх.
Христов исповедник Методије беше уздигнут на архијерејски престо, пошто је предходно много пострадао и у гроб жив затворен био.
Пошто се све ово издогађало, имао је Јоаникије Велики са Олимпијске Горе једну од Бога посету: дошао му је велики испосник Арсаакије и рекао: Бог ме је ка теби послао да одемо ка преподобном оцу Исаији Затворнику у Никомидију и од њега да се научимо каква треба да је љубав према Богу и све што је прилично у Цркви.
Када дођоше преподобном Исаији чули су од њега: Овако говори Господ: „Ево приближио се крај непријатељима мога лика. Ви пак идите ка царици Теодори и патријарху Методију и овако им реците: да се напусти све што није свето и да ми се са ангелима принесе жртва и мој лик и мој крст да се поштују!“
Чувши ово одмах дођоше у Константинов град и о реченом известише и патријарха Методија и све изабранике Божије. Ови сакупивши се дођоше царици и затекну је у свему сагласну, јер од отаца беше побожна и богољубива.
Царица је одмах изашла носећи око врата медаљон са иконом Богородице и пред свима то целивала. Рекла је: ако се кoгoд не поклања овоме и не целива са љубављу, али не да им служи као Богу него као иконама прототипа (оригинала), нека је проклет. Окупљени су се овој наредби веома обрадовали.
За узврат царица је тражила од њих, да се моле за њеног мужа Теофила. Они су испрва негодовали, али видевши њену веру ипак су то прихватили.
Тако је свети Методије патријарх сазвао сав народ, клир и архијереје у Велику Божију цркву и тамо су се окупили.
Међу њима су се налазили и следећи знаменити: Јоаникије Велики са Олимпа, Арсаакије, Навкратије, и ученици Теодора Студита и велике монашке насеобине, Теофан и Теодор начeтpaни исповедници, Михайло Светогорац и Сингел и многи други.
Одслужили су свeноћну молитву и бденије Богу за Теофила. Молитве свих њих беху проткане сузама. Ово су учинили у прву недељу поста у присуству и саме царице са дворкињама и осталим народом.
Пред свима тако окупљенима царица Теодора је на освитку петка заспала и уснула да се налази код крсног стуба и неки са галамом иду путем носећи разна оруђа за мучење. Сред њих вођен је свезан цар Теофило са рукама завезаним на леђима. Када га је препознала царица је кренула за њима. Када су стигли до бакарних врата видела је надприродним виђењем неког човека који је седео пред иконом Христовом и пред њега су поставили Теофила. Царица је пред овим човеком пала ничице и дотичући се његових ногу, молила га за цара. Он је једва отварајући уста рекао: велика је жено твоја вера, схвати да само због твојих суза и твоје вере и због приноса и молитава мојих слугу и мојих свештеника, дарујем опроштај твоме мужу Теофилу. Тада рече онима који су га водили: одрешите га и подајте га жени његовој.
Она узевши га оде са радошћу и одмах се сан прекиде, пошто је ово царица Теодора уснула.
Патријарх Методије молитвама и молењима учињеним за Теофила, узе чисту хартију и написа на њој имена свих царева који су били јеретици додавши и Теофила и тај папир постави под часном трапезом.
Тога петка и он је видео неког ангела великог и страшног како улази у храм и прилази њему и каже му говорећи: Услишена је твоја молитва, епископе и добио је опроштај цар Теофил и не досађуј Богу више за тога.
Методије да би се уверио да је истинито његово виђење сишао је са свога места и узевши хартију развио је, и гле суда Божијег! Међу исписаним царевима јеретицима беше избрисано име Теофилово.
Сазнавши за ово царица обрадовала се веома и поручила патријарху да сакупи сав народ са часним крстовима и са светим иконама у Велику Цркву да би се украс ових светих икона дао, и ново Божије чудо да свима буде обзнањено.
Ускоро свима сакупљенима у цркву са свећама дошла је и царица са сином. Тамо је обављена литија са светим иконама и светим деловима часнога крста и светим и божественим Еванђељем чак до места званог Поприште уз појање „Господе помилуј“. Тако исто су се и вратили у цркву и обавили свету литургију.
Захваљујући напред поменутим светим људима, њиховој проповеди, побожности и правој вери, обновљено је поштовање светих и часних икона.
Насупрот томе, они који се противе поштовању светих икона и не прихватају их и одбијају да им одају почаст, нека се одбаце од Цркве и предају проклетству.
Од тада одредише ови свети исповедници да се годишње чини ово свештено славље.
Неизменива иконо Очева, молитвама светих твојих исповедника, помилуј нас. Амин.
Преузето у ПДФ формату са www.svetosavlje.org