О изгнању Адама.
На вечерњи
На Господи воззвах стихире,Глас 6. Подобан: Всју отложивше.. Саздатељ мој и Господ, од праха земног ме је начинио, и живоносним дахом ми душу оживео, и господарем свима видивим и невидивим на земљи удостојио, сажитељем ангела ме учинио, али лукави Сатана, је изглед змије узео, и залогајем ме преварио, и од славе Божије одвојио, и преисподњој смрти у земљу предао, али ти си ме као милостиви Владар поново призвао.
Богом ткану одећу свукох бедник, када сам саветом демона, твоју свету заповест погазио Господе, сада сам смоквиним лишћем и кожним хаљинама одевен, и осуђен да у зноју и труду једем хлеб, да ми проклета земља трње и вучац рађа, али ти си ме оваплоћени од Дјеве у пунини времена, позвао и увео опет у Рај.
Рају свети, најдивнија лепото, Богом здано насеље, бескрајног весеља и благовања, славо праведних, красото пророка и светих жена, шумом твога лишћа умоли ми Саздатеља свих, да ми твоја врата отвори, које сам преступом затворио, и да се удостојим примити дрво живота и радости, којом сам се некада у теби сладио.
Адам је изагнан из раја због преступа и од сладости одбачен, јер је речима жене преварен, па наг седи наспрам рајског насеља и уздише, зато похитајмо сви да почнемо пост, слушајући Еванђелска предања, да тако Христу угодимо, и станиште у рају опет примимо.
Слава, глас 6. Седе Адам наспрам раја и у својој наготи плакаше и јецаше: тешко мени, јер сам злом обманом преварен и покраден и од славе удаљен. Тешко мени бедном и нагом, и сада шта ми је чинити? 0, рају, зар се нећу више твојом сладошћу сладити, и зар нећу више мога Господа Бога и Творца видети? У земљу се враћам од које сам узет! Ипак Милостиви и Милосрдни вапијем ти: помилуј ме палога.
На литији, Слава, глас 6. Сунце је своје зраке сакрило, месец се са звездама у крв претворио, горе се уплашише, а брда уздрхташе, када је рај закључан, а Адам се излазећи улице ударао и говорио: Милостиви помилуј ме палога.
И сада, Подобан. Свету песму теби певамо Богородице Маријо, јер си постала престо великога Цара, сенко најсветија, шира од небеса, херувимска кочијо, узвишенија од серафима, ковчеже славе, из тебе је дошао оваплоћени свима Бог.
На стиховњим, Слава, глас 6. Због јела је Адам из раја изагнан, па је наспрам њега седео и јецао, и кукајући покајним гласом говорио: тешко мени, како сам пострадао! Једину сам заповест Владике преступио, и свих се добара лишио! Најсветији рају, за мене си засађен, а због Еве затворен! Моли твога Творца и мога Саздатеља, да се твога цвећа опет нагледам. Али му је Спаситељ одговорио: нећу да моје створење пропадне, него хоћу да се спасе, и дође у познање истине, јер ко за мном иде нећу га истерати напоље.
На јутрењи
Песма 1. Глас 6.
Ајде душо моја острашћена, плачи данас због твојих дела, сети се твога давног у Едему обнажења, и како си од оних сласти и радости непрестане изагнана.
Из велике доброте и милосрђа, Творче света и Господе, ти си мени од прашине, живот дао, и заповедио да ти певам са твојим ангелима.
Због твоје богате доброте засадио си Творче и Господе рајску сладост у Едему, и наредио ми да се оним слатким и дивним плодовима храним, никада непролазним.
Слава: Тешко мени бедна душо моја! Ти си од Бога примила власт да се храниш свачим у Едему, само не од плода познања које беше забрањено. Зашто си ту једину заповест Божију преступила?
И сада: Дјево Богородитељко, ти си Адамов потомак по рођењу, а по благодати родитељка Христа Бога, призови сада мене из раја изгнанога.
Катавасија, Као по сувом пешачио је Израиљ, босоног по бездану, и видео свога прогонитеља фараона како се утапа, зато је победничку песму Богу певао и кликтао.
Песма 3.
Лажљива змија ми је у давнини због моје почасти позавидила, и Еви је лаж дошапнула, а она је мене преварила. Тешко мени јер сам изагнан од сабора живих.
Дрско сам руку пружио и од дрвета познања окусио, које ми је Бог заповедио да никако не једем, и од славе божанске сам са ужасом одбачен.
Слава: Тешко мени острашћена душо моја, како превару ниси препознала? Како лагање завидног демона ниси осетила, него си помраченим разумом заповест твога Створитеља преступила?
И сада: Уздање моје и покоровитељко Пречиста, само ти Рођеним из тебе давнашњу наготу Адамову покриваш, зато и мене опет у нетрулежност одени.
Катавасија: Нема светог као што си ти, Господе Боже мој, подигни снагу твојих верних Благи, и утврди нас на камену вере у тебе.
Сједален, глас 4. Због горкога јела изагнан беше Адам из слаткога раја, јер неуздржањем није испунио заповест Владике, и осуђен беше да земљу обрађује, од које је и сам начињен, у великом зноју свој хлеб да једе, зато и ми заволимо уздржање да не би плакали изван раја као онај, него да у њега уђемо.
Слава: Настало је време за врлине, а и већ је судија на вратима, не тугујмо него ајде да уз пост и сузе принесемо, и покајање и милостиње, па кличимо: сагрешисмо више од песка морскога, ипак нам опрости јер ти све разрешаваш, да примимо венце неувеле.
И сада. Не престајемо никада Богородице, да славимо силу твоју ми недостојни. Ако ти не би стајала на молитви, ко би нас избавио од зала толиких? Ко би нас до сада сачувао слободним? Зато не идемо од тебе Владичице, јер ти увек спасаваш слуге твоје од свих несрећа.
Песма 4.
Мене страсника удостојио си Владико части у Едему. Тешко мени како се преварих и ђаволском завишћу бејах одбачен од твога лица?
Плачите замном војске ангела, и лепото раја, јер сада и ја сузе проливам, јер сам се на зло преварио и од Бога одбачен био.
Блажени лугу, и вртови од Бога засађени, и лепото рајска! Проливајте замном сузе сада. Без лишћа сам обнажен и далеко од Божијих очију и постао сам странац слави Божијој.
Слава: Пресветли рају, више те не гледам нити се сладим твојом преслатком божанском светлошћу, него обнажен лежим на земљи и гневим Творца свога.
И сада: Пресвета Владичице, ти си отворила врата раја свима вернима, која је Адам у давнини преступом закључао, зато имени отвори врата милости.
Катавасија: Христос је моја сила, Бог и Господ, тако часна Црква побожно кличе певајући, чисто верујући и Господа празнујући.
Песма 5.
У давнини, у рају, ми је демон човекомрзац на срећном животу позавидео, и у виду змије ме саплео, и странцем за непролазну славу ме учинио.
Из душе плачем и јецам, и не могу се наплакати сузама када погледам и спазим своју наготу, коју сам добио због преступа.
Слава: Од земље сам саздан руком Божијом, и слушам грешан да ћу се опет у земљу вратити. Ко да не заплаче замном одбаченим од Бога, јер сам уместо Едема пакао примио?
И сада: Сви верни те проповедамо као свету палату славе Божије, Богородитељко најнепорочнија, зато те молим Пречиста: истеран сам из рајске палате, а ти ме опет учини њеним житељем.
Катавасија: Твојим божанским светлом обасјај нам душе, са љубављу те Благи од јутра молимо, јер те Речи Божија спознасмо, као истинитог Бога, који нас призива из мрака греховног.
Песма 6.
Оденуо си ме Спаситељу одећом боготканом у Едему, јер си милостив, а ја преступих твоју заповест, и поверовах Лажљивом и сада бедник обнажен остао.
Душо моја пуна страсти, далеко, си од Бога, твојом небpигoм си рајске сладости лишена, и од ангела се одвојила, и у какав си трулеж o, беднице, пропала!
Слава: Смилуј се и помилуј ме Боже Сведржитељу, и молим те Благи, не презри мене, твојих руку створење, јер сам себе сам одвојио од хорова твојих светих ангела.
И сада: Маријо од Бога позвана, Господарице целог света, ти си родила Господа и Цара свих и Избавитеља, из славе рајске сам заробљен а ти ме у њу ослободи.
Катавасија: Гледајући море живота ковитлано буром искушења, Тихом пристаништу твоме притекох Многомилостиви и вапијем ти: избави живот мој из пропасти.
Кондак, глас 6. Премудрости наставниче, и смисла даваоче, немудрих учитељу, и смерних заштитниче, утврди и уразуми срце моје Владико, и дај ми речи јер ти си Реч Божија, и не загради уста моја, да ти кличем, Милостиви: помилуј мене палога.
Икос: Седео је давно Адам и плакао наспрам слатког раја, рукама се бусао и говорио: помилуј Милостиви мене палога. Видевши Адам ангела како га избацује, и затвара врата светог врта, јако је јецао и говорио: помилуј Милостиви мене палога. Сажали се рају на мене осиротелог, и умоли шумом лишћа твога, Садитеља, де ми тебе не затвара: помилуј Милостиви мене палога. Најчистији рају, пресвети и најбогатији, за Адама засађени, а због Еве закључани, умоли Бога за палога, и помилуј Милостиви мене палога.
Песма 7.
Ти Господе владаш над свим вековима, ти си мене по својој вољи саздао, али сам обманом старе завидљиве змије тебе спасе прогневио, ипак ме не презри Боже него призови ме.
Тешко мени одевеном у одећу срама, уместо у одело блиставо, и плачем над мојом пропасти, али ти са вером вапијем Спаситељу благи: не презри ме Боже него призови ме.
Слава: Злобно је најлукавија змија моју душу ранила, и зато сам од рајске сладости изагнан, али, о, милосрдни Спаситељу не презри ме, него као Бог призови ме.
И сада: По твојој милости прими најнепорочнија ово моје молебно певање, и опроштај грехова даруј ми Пречиста, јер искрено јецам и вапијем: не презри ме Блага него призови ме.
Катавасија: Ангел је оросио пећ преподобној деци, а Xалдејце је спалила наредба Божија, и мучитељ научи да поји: Благословен си Боже отаца наших.
Песма 8.
Разним даровима си почаствовао дело твојих руку, једини Човекољубче, а змија љута га је шиштећи преварила, тешко мени јер сам без вечних добара као обнажен.
Зашто си послушала горки савет и преступила Божију заповест? Тешко мени, смирена душо, ти си Бога увредила а створена си да га увек славиш са ангелима!
Благосиљајмо Оца и Сина и Светога Духа, Господа.
Ти си душо била господарица и гмизаваца и звериња, зашто си са душегубним гмизавцем разговарала, и за саветника истине Лажљивца прихватила? О, колика је твоја заблуда, душо моја острашћена.
И сада: Певамо теби као светлом насељу Божијег оваплоћења, Маријо богоблагодатна, зато мене, веома помраченог страстима, обасјај светлошћу милости, надо безнадежних.
Ирмос: У пламен си росу преподобнима излио, а жртву праведног водом запалио, и све чиниш Христе само ако хоћеш; Тебе величамо у све векове.
Песма 9.
Слатки укус плода познања у Едему био је да га једем до ситости, али ми се на крају у жуч претворио. Тешко мени душо грешна! Зашто сам неуздржањем тебе од рајске хране отуђио?
Боже свих и Господе милости, погледај благи на мене покајаног и не удаљуј ме од божанског Едема, јер бих да гледам лепоту одакле сам истеран, и плачући хитам да примим што сам изгубио.
Јецам, плачем и наричем, јер гледам херувиме са пламеним мачем како не дају улаз у Едем свима преступницима. Јао мени, остаће ми недоступан, ако га ти Спаситељу не учиниш мени отвореним.
Слава: Имам смелост Христе Спаситељу због много милости твоје, и крви из твојих светих ребара, којом си Благи освештао природу човека, и твојим слугама отворио рајска врата, од раније закључана за Адама.
И сада: Ти си Дјево и Богородице неневесна, као духовне и непроходне двери Живота, али ми их твојим молитвама отвори да те славим, моју код Бога помоћницу и моћно уточиште.
Катавасија: Људима је немогуће Бога видети, јер њега не смеју ни војске ангела гледати, а тобом се Свечиста јавио људима као Бог-Реч оваплоћени; њега величамо, а тебе блаженом зовемо.
Ексапостилар. Слава: Ја бедник сам преступио заповест твоју Господе, и обнажен сам без твоје славе, а срамотом испуњен, тешко мени одбаченом од сладости рајске! А ти Благи и Милостиви Боже, помилуј праведно лишеног твоје доброте.
И сада: Изагнаног који је у давнини јео са рајског дрвета, ти си Господе, крстом и страдањем својим увео опет у рај, Спаситељу и Боже мој, зато нас утврди да у чистоти проведемо пост, и ради молитава твоје Родитељке, да се светом васкрсењу и Пасхи спасења поклонимо.
На хвалитним стихире: Глас 5. Тешко мени - Адам је у јецају узвикнуо, јер су ме змија и жена одгурнули, од смелости ка Божанству, а од рајске сладости ме је залогај са дрвета удаљио! Тешко мени, не могу то даље поднети. Некада беjах цар свима створењима Божијим на земљи, а сада робујем због једног безаконог савета! Некада сам био у славу бесмртности одевен, а сада носим бедну кожу смртности! Тешко мени, ко ће ми уплаканом помоћи? Ипак ти Човекољубиви који си ме од земље саздао, у милосрђе си одевен, зато ме од робовања врагу избави, и спаси ме.
Стих: Исповедаћу те Господе свим срцем мојим и причаћу о твојим чудима. (Пс. 9, 1)
Отвара се поприште врлина, уђите на њега који хоћете подвига, опашите се добрим подвигом поста, јер ко за веру страдава праведно се овенчава, узевши крст најјаче оружије, демону се успротивимо, а веру имајмо као стену нерушиву, и као штит молитву, а као шлем милостињу, пост нека је уместо мача, који сече сваку злобу са срца. Чинећи ово прави венац од Свецара Христа у дан суда примићемо.
Стих: Радујем се и веселим се о теби, и певам Имену твојему Вишњи. (Пс. 9, 2)
Глас 6. Због јела је Адам као преступник из раја прогнан, а Мојсеј је боговидац постао, јер је постом очи душе очистио. Зато ако житељи раја бити желимо, некорисну храну одбацимо. Ако желимо Бога видети, Мојсејеву четрдесетницу да постимо. Молитвама, молењима и чистим подвигом, страсти душе угасимо; Жеље тела одагнајмо, да се олакшани ка небу узнeсeмо, где хорови ангела неућутним гласовима певају неразделивој Тројици; Удостоји нас Сине Божији и животодавче, да твоју недокучиву лепоту Владико видимо, сви ми који се у тебе надамо, да се са војскама ангела радујемо, ради молитава твоје родитељке и Матере Христе, и апостола и мученика и праведника.
Стих: Васкрсни Господе Боже мој и нека се уздигне рука твоја, и не заборави јадне слуге твоје никада. (Пс. 10, 12)
Дође време почетка духовних подвига, и уздржањем као најјачим оружијем победе над демонима, и смелих Богу служења попут ангела. Јер тако је Мојсеј саговорник Творца постао, и речи Невидивог је у уши примио. Зато Господе удостоји и нас да се твојим страдањима и светом васкрсењу поклонимо, јер си човекољубив.
Преузето у ПДФ формату са www.svetosavlje.org