Стих: Душама праведних спомен увек траје;
Речи молитве приносим као жртву покајања.
У овај дан чинимо спомен свих светих испосника како људи тако и жена. Свети оци установише ове празнике да нас полако приводе и припремају за поприште, да нас одвраћају од ситости и хране и да нас поучавају страхом од будућег суда.
Седмицом у којој се једе сир треба да се унапред очистимо, оци одредише и два посна дана у њој да нас мало по мало спреме за оно што предстоји.
Одредише спомен свих који су преподобно и са многим другим трудом поживели како мушког тако и женског рода. Чинећи њихов спомен имамо њин живот као пример и начин и тако ојачавамо се за борбу и поприште.
Добивши њихову подршку и помоћ стремимо ка духовним подвизима, помишљајући да и они са нама таквим начином заједничаре.
Као што војвода војнике спремне за бој и већ по чину постројеним храбри бодри и наводи им примере старих јунака који су изузетно војевали, да би и они тако укрепљени са надом на победу здушно ратовали, тако и сада богоносни оци чине мудро: наводе примере монаха и монахиња који су преподобно поживели.
Ово чине да бисмо и ми гледајући примере њиног незлобивог живота били укрепљени за духовни подвиг.
Тако нас предводе на поприште поста, да бисмо и ми на разне начине и вршили разне врлине, свако по својим силама.
Вођени љубављу и разумом треба се уздржавати нечасних дела и поступака. И овај пост није само јело него и уздржање језика, беса, очију, или једноставно речено удаљен од сваке зле лености.
Из тога разлога су оци устновили и одредили овај садашњи помен свих који су постом и другим добрим делима Богу угодили. На тај начин поучавајући нас и дајући нам њихов пример, наоружавају нас врлинама и храбре нас за поприште са страстима и демонима. Ако ми њине примере подражавамо ништа нас неће спречити да учинимо што и они и да се њине части удостојимо.
О сиропусној недељи неки веле: цар Ираклиј је овако уредио да прошла недеља буде месопусна, јер је на Хозроја и Персију војевао шест година. Тада се обратио Богу да га против оних укрепи, те је установио ову недељу, а за време поста и без хране да буде што је и учинио.
Ја мислим можда је и због следећег разлога уведена и од светих отаца замишљена: ради предходног очишћења и да се вођени од меса и многог једења одмах ка крајњем неједењу не растужимо, а са друге стране да се телесно не оштетимо, него да се тихо и помало од мрсне и слатке хране одвајамо. Да би као што се коњи не зауздавају одмах снажно, тако и ми постепено изузетом храном бразду поста започели.
Као што су за душу евангелским причама учинили припрему, тако су Оци и за тело смислили да се препреке ка посту полако уклањају.
Молитвама свих твојих преподобних, Христе Боже помилуј нас. Амин.
Преузето у ПДФ формату са www.svetosavlje.org