РАСУЂИВАЊЕ

Св. Кипријан пише o бесмрћу: „Кад би неки знаменит човек теби нешто обећао, ти би поверовао његовом обећању и не би ни помислио, да ће те обманути онај који је вазда веран својој речи. Но гле, вероломниче, теби говори сам Бог, и ти се са сумњом колебаш! Бог је теби обећао бесмрће по исходу из овог света, и ти дрско сумњаш у то обећање! To значи: сасвим не познавати Бога, значи: неверовањем вређати Христа Господа и Учитеља." O како је силна вера у светитеља Божјих! И како јасна и разумна. и добро образложена простим но силним примерима! Несвети не сумњају зато што су тобож разумнији, него зато што су несвети. Светији Човек је увек разумнији, јер у чистом огледалу свога срца види истину.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно усахнуће неплодне смокве (Матеј 21, 19) и то:
1. како Господ прокле смокву са много лишћа a без плода, и смоква усахну,
2. како је и мој живот са много лишћа — телесне бриге, жеље, мисли — a без духовног плода, те може доћи под исто проклетство, ако се не поправим.

РАСУЂИВАЊЕ

Упиташе једном иноци Пајсија Великог „Реци нам, оче, реч o спасењу, и како треба да живимо по Богу?" A старац им одговори: „Идите, па држите заповести Божје и чувајте предања Отаца." Предање Отаца то је искуство светитеља у области духовној, искуство огромно од близу две хиљаде година, искуство многих стотина и хиљада светих људи и жена. Какво пребогато стовариште мудрости! Каква непрегледна хрпа доказа сваке истине Светога Писма! И све то благо, сву ту мудрост. све те доказе. сав тај опит протестанти су одбацили! O безумља неисказаног! O просјачке сиромаштине!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење два слепца (Мат. 20, 30) и то:
1. како два слепца вапијаху ка Господу: помилуј нас, Господе, сине Давидов,
2. како се милостиви Господ дохвати очију њихових, и они прогледаше.
3. како сам и ја грехом заслепљен; и како и ја могу прогледати ако завапијем Господу да ме се дохвати.

РАСУЂИВАЊЕ

C коликом пажњом један научник испитује појаве природне, још са већом пажњом ми треба да испитујемо појаве и дејства благодати Божје. Ево шта сведочи o дејству Причешћа један од великана духовних. О. Јован Кронштатски пише: „Дивим се величини и животворности божественог Причешћа: старица пљувала крвљу и већ сасвим изнемоћала не могући ништа јести, онога дана кад је од мене примила Причешће, почела се поправљати. Девојчица на смрти, после Причешћа почела се поправљати, јести, пити и разговарати, док је пре тога она била готово без свести, у трзавици, и ништа није ни јела ни пила." O кад би сваки свештеник c пажњом научника и c љубављу молитвеника посматрао и пратио благодатна дејства св. Причешћа слично О. Јовану!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење момчета кога је ђаво мучећи бацао час у огањ, час у воду (Мат. 17, 14) и то:
1. како Господ запрети ђаволу и момче оздрави,
2. како и мене зли дух баца час у огањ страсти час у воду телесности,
3. како и мене Господ може спасти од падања у огањ и у воду, само ако Mу сe помолим.

РАСУЂИВАЊЕ

Противници Христови увек су постизали обрнут резултат својим напорима против Христа. Место да зауставе реку Хришћанства, они су је ширили, удубљивали и чинили шумнијом. Место да је исуше, они су проузроковали такорећи потоп од ње по васцелом свету. Где је један мученик пао, ту се чета хришћана створила; где је нанет срам, поникла је слава; где се рекло — крај Хришћанства, ту је био почетак бујнијег усева. Мимо све обзире и обичаје међународне Јулијан Одступник је убио персијске изасланике, за мир: Мануила, Савела и Исмаила, из свог лудачког идолопоклоничког фанатизма.
Шта je Јулијан тиме постигао? Умножио је број хришћана, увећао број светих мученика, и ускорио крај и себи и паганизму. Посредно и нехотично Одступник је помогао распрострањењу и удубљењу Хришћанства. И то не само својим опаким гоњењем, него и нехотичним изјавама. Тако у препирци c хришћанима он је изјавио: „Христос није ништа у свом животу учинио што би заслуживало славу, осим ако се то не рачуна великим делом, што је он лечио хроме и слепе и изгонио демоне!" O бедника њега! Кao да отварање очију једном једином слепцу моћном речју није веће дело од покорења десет царевина! Но драгоцено је то што је он као највећи издајник Христа после Јуде признао чудеса Христова.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно преображење Господа Исуса (Матеј 17, 1) и то:
1. како преображеном Господу засја лице као сунце,
2. како и ја, помрачен грехом, могу силом и благодаћу Христовом засјати првобитним сјајем безгрешна човека.

РАСУЂИВАЊЕ

Набрајајући чудеса вере хришћанске, ми не треба никад да заборављамо безбројна и велика чудеса промене срца и нарави људи, истински обраћених у веру. Колико је јаросних злочинаца ова вера упитомила! Колико крвожедних разбојника преобратила у незлобне јагањце! Колико развратника обратила у чисте девственике! Колико себичних среброљубаца научила милосрђу! Колико плашљиваца наве-ла на пут крајњег самопожртвовања! За руског кнеза Владимира пише митрополит Филарет: „Сластољубиви, како је немогуће више, јазичник Владимир у хришћанству је постао узор чистог супружанског живота; отпустио је од себе све жене и наложнице и живео c једном, благоверном Аном. Опаки, осветљиви и крвожедни братоубица у незнабоштву он је у хришћанству био најнежнијим пријатељем бедних. Беднима је навек био отворен доступ к њему, и он им је раздавао и храну и новац штедром руком. И више од тога: „болесни нису у стању да дођу до мога двора" говорио је он, и наредио је, да се по улицама вози месо, риба, хлеб, квас и мед. Јеванђелске речи: блажени милостиви проникле су у саму дубину срца његовог и постале му законом живота."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно исцељење кћери жене Хананејке (Мат. 15, 22) и то:
1. како жена Хананејка истрајно и поновљено мољаше Господа, да joj спасе ћерку од ђавола, који је мучаше,
2. како Господ похвали веру женину и исцели joj ћерку,
3. како Господ може ослободити и моју душу од ђавола, који је напада у удаљености од Бога, само ако My се истрајно и c вером молим.