РАСУЂИВАЊЕ

Духован човек тумачи све ствари и све појаве у природи на духован и симболичан начин, и из свега извлачи корист за душу своју. Једанпут дођу братија св. Јовану Колову и почну му причати како је пала добра киша и залила палме, и како су нове гране на палмама почеле да бујају, тако да ће монаси имати материјала за своје рукодеље. Св. Јован замисли се, па рече братији: „Исто тако и Дух Свети силази у срца светитеља, те се обнављају и пуштају изданке страха Божјега.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат даје силу души и следује Христу Господу,
2. како је она залога Божјега усиновљења крштеног човека.

РАСУЂИВАЊЕ

Како је Мојсеј могао постити 40 дана? Како су многи хришћански подвижници могли живети, и то дуговечно живети. у крајњој уздржљивости од јела и пића? Телесном човеку, који не зна за духовни живот, то je немогуће веровати, Немогуће му је то и доказати, јер поимање тога постиже се само опитом. Кад су св. Василиска мучитељи држали три дама без хлеба и воде, па му онда понудили да једе, он одбије говорећи да није гладан. „Ја сам,” вели, ,,испуњен бесмртном храном, и нећу да примам смртну. Вас храни земаљски хлеб, a мене небесна реч Божја; вас весели вино, a мене благодат Светога Духа; вас засићава месо, мене пост; вас крепи сила, телесна, a мене Крст Христов; вас богати злато, a мене љубав Христова; вас красе одела, a мене добродетељ; ви се веселите смехом, a ja сe утешавам духом кроз молитву.” Ево човека, једног од многих, и многих, на коме се потврдила реч Христова: не живи човјек o самом хљебу но свакој ријечи која излази из уста Божјих (Мат. 4, 4)!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат чисти човека од првородног греха,
2. како га она учвршћује у грађане слободе Христове.

РАСУЂИВАЊЕ

Да је порок нешто стидно и грешно, видимо и по томе што се он вазда крије и вазда за вазда узима на себе образину добродетељи. Св. Јован Златоуст дивно каже: „Порок нема свог сопственог лица, него узима у зајам лице добродетељи.” Зато је Спаситељ и рекао: долазе у оделу овчијем, a унутра су вуци грабљиви (Мат. 7, 15). Назови лажова лажовом, лопова лоповом, убицу убицом, блудника блудником, клеветника клеветником, и огорчићеш их. Назови пак кога хоћеш човека: поштеним, чесним, несебичним, истинитим, справедљивим, савесним и — озарићеш га и задовољити. Опет по Златоусту говорим: „Добродетељ је нешто природно у човеку, док је порок нешто неприродно и лажно.” Ако се неки човек и ухвати у пороку, он брзо оправдава свој порок неком добродетељи, облачи га у рухо добродетељи. Заиста: порок нема свог сопственог лица. Исто као и ђаво, отац порока!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља правдом, миром и радошћу и то:
1. како је Он надахњивао правдом, миром и радошћу све љубитеље правде Христове,
2. како је Он надахњивао, a и данас надахњује, правдом, миром и радошћу све страдалнике за правду Христову.

РАСУЂИВАЊЕ

Кад човек стекне хришћанску савест, он се ревносно труди да исправи живот свој и да угоди Богу. Све остало постаје за њ мало важно. Примера таквих људи имамо ми не само међу великим подвижницима и духовницима, него и међу самим силним царевима. Такав пример пружа нам цар Теодосије Велики који је за неко време био пао у јерес па се после покајао. Над његовим мртвим телом говорио је св. Амвросије, његов ранији обличитељ: „Волео сам ја овога мужа који скинувши са себе царске знаке, јавно је у цркви оплакивао свој грех и са уздасима и сузама просио опроштај. Чега се простаци стиде тога се није устидео император. По добитку славне победе (над непријатељима царства) он се решио не прилазити к Светом Причешћу до повратка његових синова само зато што су у борби непријатељи његови били побијени.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавм Бога Духа Светога као надахнитеља кротошћу и благошћу и то:
1. како је Он надахњавао кротошћу и благошћу подвижнике и испоснике кроз све векове,
2. како је Он надахњавао, и данас надахњава, кротошћу и благошћу све истински покајане душе.

РАСУЂИВАЊЕ

Велики јерарси, стубови Цркве Православне, умели су да сједине у свом карактеру кротост и одлучност, кротост према праведницима и покајницима и одлучност према непокајаним крвницима. Једне недеље, после свете службе, приђе цар Иван Грозни митрополиту Филипу да прими благослов. Митрополит се правио да не види цара и гледао је у икону Спаситељеву. Тада царев ађутант приђе митрополиту и рекне му: „Владико, Господар је пред тобом, благослови га!” Митрополит погледа на цара и рече: „Господаре, убој се суда Божјег: ми овде приносимо бескрвну жртву Богу, a иза олтара пролива се крв хришћанска. Колико невиних страдалника! Ти си висок на престолу, но ипак си — човек.” Разјарени цар опомињао је митрополита да ћути, но Митрополит му рекне: „Где је моја вера, ако ја будем ћутао?” Када му је цар почео претити, он мирно одговори: „Ја сам дошљак и гост на земљи, и готов сам пострадати за истину!” После неког времена опаки цар удави митрополита, али не удави светитеља.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља мудрошћу и истином и то:
1. како је Он надахнуо мудрошћу и истином пророке, јеванђелисте и апостоле, који написаше Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству,
2. како је Он надахнуо мудрошћу и истином Свете Оце који толковаху Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству.