Штампа

 

За суд ја дoђox на овај свет, говори Господ, да виде који не виде и који виде да постану слепи (Јн.9,39). Оне који не виде – представља прост народ који је у простоти срца поверовао Господу, а они који виде су тадашњи књижевници, учени људи који, због гордости ума, сами не повероваше, па и народу забрањиваху. И наши образовани људи сматрају да добро виде. Због таквог мњења они се удаљују од вере у Господа, које се чврсто држе прости срцем и умом. Тако је, по истини Господњој, дошло до тога да су они слепи а да народ види. Они су слични птицама које виде ноћу али не и дању. Истина Христова им је тамна, лаж која јој је противна им се чини светлом: ту су они код своје куће. Ма како да је то очигледно, они су ипак готови да питају: Еда ли смо и ми слепи? И зашто крити: „Да, слепи“. И пошто сте слепи по својој вољи, грех слепоће и непримећивања светлости лежи на вама. Можете да видите, али нећете, јер заволесте обмањиву, прелестну лаж.