Помогните рад нашег сајта куповином малог зборника "СВЕТО ПИСМО У ЖИВОТУ ПРАВОСЛАВНИХ"
Издање садржи текстове Отаца о значају читања Светог Писма и како му се треба приступати, неколико молитви пре и после читања, као и правило по коме се Свето Писмо (Стари и Нови Завет) чита у Богослужењу Православне Цркве током целе године.
Сав приход од продаје ове књиге намењен је покривању трошкова одржавања и промоције садржаја сајта www.voanerges.rs
Наручите поруком фејсбук страни Свето Писмо - читање за данас
Цена 190,00 рсд + трошкови поштарине
Поштовани,
будући да је овај мали зборник у Вашим рукама то највероватније значи да већ оквирно знате која му је сврха и шта ћете пронаћи у њему. Али, како ред налаже, обавеза је приређивача да напише неколико уводних реченица, иако у овом случају оне могу само подвући оно шта је очигледно.
Никада као данас у историји, човеку нису биле доступније информације о свему шта је било или може бити у сфери људског интересовања. Савремени човек, под условом да спада у групу људи који имају приступ интернету, у прилици је да користи литературу у обиму незамисливом за неке претходне генерацију. И не само то. Новости са једног краја на други крај света сада путују брже него што су некада путовале између две суседне куће. Врхунски предавачи, до каквих се некада долазило само уз огроман труд или материјалне трошкове, сада су за трен ока у нашем дому. Курсеви за учење језика, свирање музичких инструмената или овладавање основама било које друге вештине – све је то данас на дохват руке. Може се прочитати да је количина информација која дневно дође до нас, једнака количини информација које су некада људи примали за годину дана. Огромна разлика, рекло би се - огромни напредак. А да ли је заиста тако?
Питање које се намеће је како се то одражава на живот савременог човека? Да ли заиста користимо могућности које нам се пружају да себе поправимо и унапредимо? Да ли човечанство којем се дају такве могућности постаје боље? Одговор на ово питање лежи у садржајима који се најчешће посећују на интернету јер они говоре о пољу интересовања човека данашњице чији живот постаје незамислив без употребе интернета. Поражавајуће је да су најпосећенији садржаји сензације које буде у човеку најниже пориве и у овој прилици их је непотребно набрајати. Дакле, савремени свет користи могућност готово неограниченог приступа информацијама за повлађивање својим слабостима. „Мисли човекове од детињства иду за злом“ каже премудри Соломон и то је више него очигледно данас када реализацију од помисли често дели само један покрет прста.
А шта је са хришћанима у савременим условима живота? И информације које се тичу духовног живота сада су доступнија него икад. Данас је довољно на тастатури откуцати кључне речи и одговор је ту, а некада су подвижници молитвено пешачили километре да би од неког старца молили разјашњење неке недоумице. Сада су ту снимци предавања еминентних теолога, разговори са опитим духовницима, беседе многих епископа и свештеника, репортаже и емисије о светињама и хаџилуцима, сведочанства о чудима. Када би човек цео дан само то гледао и слушао не би стигао за један живот да све доступно види и чује. А било је времена када се духовна литература једва налазила а о емисијама се није ни размишљало. Како се данашња доступност информација одражава на духовни раст савремених хришћана? Да ли је порасла црквена свест, да ли је ојачала заједница љубави, да ли се верници баве молитвом више него раније? Да ли се са некада полумртвих певница по храмовима данас разлежу умилна појања младих који умножавају своје таленте служећи Богу? Просто ми је непријатно да питањима наставим да набрајам како данас све може верник (без обзира у ком чину био) умножити своје таленте користећи се на прави начин светом и средствима које пружа. Непријатно ми је јер је евидентно да таквог духовног раста код хришћана реално нема. Нажалост и код људи који се зову православним, који држе правила црквеног живота, тријумфује трагична пошаст глади за сензацијом. Далеко много су посећенији садржаји који се баве гресима клирика и нечега шта неки назвају „црквеном кадровском политиком“, него што су читане поуке и житија светих. Као што би рекао наш народ, већина се више бави „Николом него Светим Николом“. Савремени верници, царско свештенство, се на жалост у мору информација одлучују да своју пажњу посвете пролазном. А сензационалистичке квази духовне теме инспиришу да се човек утврђују у спољашњем, компензујући то са борбом коју хришћанин пре свега треба да води у себи. Усуђујем се да кажем да је чак искреније бавити се темама које апсолутно немају никакве везе са црквеним животом и које су транспаренти промашај, него се постављати на место адвоката и судије тамо где нисмо позвани ни за сведоке. Лажне духовне теме опасније су по заједницу у којој су присутне у истој мери у којој је Христос опраштао јавних грешницима а најтеже речи изговорио књижевницима и фарисејима. Лакше је скинути прљаву одећу него лечити оболелу кожу.
Истини за вољу – увек је тако тамо где Хришћанство није јавно прогоњено. Оци су у разним временима писали о „Цркви и њеном мрачном двојнику“, о „златним путирима и дрвеним хришћанима“, о „унутрашњој и спољашњој Цркви“. Писали су и говорили о томе јер земаљско благостање потискује из човека сећање на пролазност истог. Кажу да када се пчеле из наших крајева преселе у Афричке области, тамо где вегетација непрестано цвета, – оне готово прекину да сакупљају нектар и праве мед. Комфор је анестезија за подвиг и врлину. Као што нема Васкрса без Великог Петка тако нема ни комфорног Великог Петка. Без обзира у каквим временима хришћанин живео, прогонима или у миру, наше сидро треба бити бачено иза хоризонта времена и простора којем робујемо, а наше битке – требају бити битке за задобијање вечности. Црква јесте позвана да преобрази, освети пали свет, али то не значи да ће се идеал „Православне државе“ реализовати баш у „нашем“ времену. Први посао православног хришћанина јесте молитва и тежња ка врлини а не јуришање на ветрењаче. Уколико нам молитва и животно сведочанство наше вере нису на првом месту онда смо као каменчићи у бујуци савременог света који јаучу надајући се да ће река чути те јауке и зауставити ток. А можда Божији план није да се ток заустави већ да бујица спере блато и остави злато и бисере? Или ми „еманциповани“ умемо правити боље планове? Када човек легне у поток лицем ка дну једнако се може удавити као и у најдубљем океану а када устане и усправи се према небу накваси само ноге до чланака.
Овај мали зборник за циљ има да укаже не на оно шта не треба, већ на оно шта треба чинити, а о чему сведочи Предање Цркве чији мали сегмент је овде предочен. Садржај су текстови и мисли Отаца који говоре о значају и начину на који се приступа Светог Писма, затим молитве пре и после читања Библије, као и практично правило – (редослед) по којем се у Цркви Свето Писмо чита у богослужењима. Циљ овог малог издања је да покрене и помогне читаоцу (пре свега православном вернику) да „крене на дубину“ остављајући плитке и блатњаве баре иза себе. Са надом да ће ово мало издање побудити читаоца на исчитавање и изучавање Светог Писма, на тежњу ка приснијој заједници са Богом, са надом да ће свима бити на корист а никоме на штету, препоручујем се Вашим светим молитвама
свештеник Огњен Станковић
