на шестом часу:

Ис. 1 : 1-20

Виђење Исаије сина Амосовог, које виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. 3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 4. Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. 5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 6. Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 8. И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. 9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 10. Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! 11. Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. 18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 19. Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.


на вечерњој:

Пост. 1 : 1-13

У почетку створи Бог небо и земљу. 2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 3. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. 4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. 5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 6. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. 7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. 8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 9. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. 10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. 12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Прич. 1 : 1-20

Приче Соломона сина Давидовог, цара Израиљевог, 2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 11. Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; 12. Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 13. Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 14. Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; 15. Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 18. А они вребају своју крв и заседају својој души. 19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

"Дође пост, мати целомудрености" [тј. душевне чистоте]. А какво је било време до тога дана? Време блуђења? Душа је блудела са свим што би јој се као пријатно пружало пред очима - и са лицима, и са стварима, а још више са греховним страстима. Сваки има своју страст којој у свему угађа. Но, сада учинимо крај томе. Нека сваки схвати своју Далилу која га веже и предаје злим непријатељима, и нека је напусти. И биће ти дано више него Сампсону: не само да ће коса, тј. благе мисли, израсти, и не само да ће се вратити снага, тј. јачина воље, него ће се и очи отворити, тј. ум ће постати светао и погледаће те Господ. Јер, сада се налазиш у правој светлости. Ево, сад је најпогодније време! Ево, сад је дан спасења!