Јд. 77 (1:1-10)

Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом: 2. Милост и мир и љубав да вам се умножи. 3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за вјеру једанпут предану светима. 4. Јер се увукоше неки људи одавно унапријед записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа. 5. А хоћу да вас подсјетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вјероваше; 6. И анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вјечним под мраком, 7. Као што Содом и Гомор, и градови око њих који се бјеху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим тијелом, стоје као примјер, подвргнути осуди огња вјечнога. 8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тијело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле. 9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом тијелу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: Господ нека ти запријети! 10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.


Лк. 109 (22:39-42, 45-23:1)

У вријеме оно, изишавши Исус, отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше и ученици Његови. 40. А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење. 41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се 42. Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде! 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости, 46. И рече им: Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење! 47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: кога пољубим, тај је! 48. А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега? 49. А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем? 50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. 51. А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га. 52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њега рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? 53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме. 54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека. 55. И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима. 56. Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код ватре, и погледавши на њега рече: И овај бјеше са њим. 57. А он га се одрече говорећи: Жено, не познајем га. 58. И мало затим видје га и други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам. 59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац. 60. А Петар рече: Човјече, не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао. 61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије него што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут. 62. И изишавши напоље, плакаше горко. 63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари? 65. И друге многе хуле говораху на њега. 66. И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион 67. Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати. 68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69. Од сада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије. 70. Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја. 71. А они рекоше: Што нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста његових. 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.