Јев. 331 (12:1-10)

Браћо, зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере, који умјесто предстојеће му радости претрпи крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране Пријестола Божијега. 3. Помислите, дакле, на Њега, који је од грјешника поднио такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше. 4. Још се не супротстависте до крви борећи се против гријеха, 5. И заборавили сте савјет који вам говори као синовима: Сине мој, не занемаруј карање Господње, нити клони када те он покара. 6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима. 7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара? 8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови. 9. Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живјети? 10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.

Мт. 80 (1,1-16)

Рече Господ причу ову: Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој. 2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој. 3. И изишавши око трећега часа,1 видје друге гдје стоје на тргу беспослени. 4. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам. 5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако. 6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени? 7. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. 8. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих. 9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар. 10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар. 11. И примивши роптаху на домаћина. 12. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу. 13. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар? 14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби. 15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 16. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.