На 6-м часу:

Ис. V, 7-16.

Тако говори Господ: виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. 8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. 9. Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога. 10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу. 11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. 12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових. 13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. 14. Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. 15. И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; 16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

На веч.:

Пост. IV, 8-15.

Рече Кајин Авељу братом својем: Пођимо у поље. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. 9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 10. А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. 11. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 12. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. 13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 15. А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

Прич. V, 1-15.

Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.


Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник