Јев. 329 (11:24-26,32-12:2)

Браћо, вјером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; 25. И више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу гријеха, 26. Сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду. 32. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, 33. Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 34. Угасише силу огњену, текоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; 35. Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; 36. А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; 37. Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; 38. Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. 39. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; 40. Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство. 1. Зато и ми, имајући око себе толики облак свједока, одбацимо свако бреме и гријех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, 2. Гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вјере.

 

Јн. 5 (1:43-51)

У вријеме оно, хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! 44. А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. 46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! 47. А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. 48. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. 49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев. 50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. 51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.

 

 

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Недеља прва Великог поста - Омилије - Свети Николај Охридски и Жички

Свети Јустин Ћелијски: БЕСЕДА ПРВА У СВЕТУ НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА