На 6-м часу: 

Ис. I, 19 - II, 3.

Овако говори Господ: ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. 21. Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници. 22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом. 23. Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. 24. Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. 25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. 26. И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни. 27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. 28. А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. 29. Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте. 30. Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде. 31. И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси. 1. Реч која дође у виђењу Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим. 2. Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

 

На вечерњој: 

Пост. I, 14-23.

Рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако. 16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. 18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. 19. И би вече и би јутро, дан четврти. 20. Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. 21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро; 22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. 23. И би вече и би јутро, дан пети.

 

Прич. I, 20-33.

Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 21. У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; 22. Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? 23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. 24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, 25. Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; 26. Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 27. Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 29. Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше; 30. Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја. 31. Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. 32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.