Рим. 112 зач. (XIII, 12 - XIV, 4)

Браћо, сада нам је спасење ближе него кад повјеровасмо. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте. А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима. Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб једе зеље. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.

Лк. 1 зач. (I, 1-25, 57-68, 76, 80)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса), намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних ријечи којима си научен. У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; и многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; и он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи: тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

 

Из Житија Светих - Синаксар