Из Охридског Пролога и Житија Светих

 

На вечерњој

1. Пт. 1:3-9

Браћо, благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, За насљедство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на небесима за вас, Силом Божијом чуване кроз вјеру на спасење, спремљено да се открије у посљедње вријеме; У њему се радујте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошћени различитим искушењима, Да се вриједност ваше вјере, драгоцјенија од злата пропадљивога, но огњем испитиванога, нађе на хвалу и част и славу, када се јави Исус Христос; Којега не видјевши љубите, и Њега сад не гледајући но вјерујући, радујете се радошћу неисказаном и прослављеном, Примајући крај вјере своје: спасење душа.

1 Петр. 1:13-19

Љубљени, опасавши бедра разума својега, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донијети откривењем Исуса Христа. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања, Него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет. И ако зовете Оцем онога који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите у страху вријеме вашега странствовања, Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога, Него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог.

1 Пт. 2:11-24

Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од тјелесних жеља, које војују на душу. Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, славили Бога у дан похођења. Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару; Ако ли намјесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи; Као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије. Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте. Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрима и благима него и грубима. Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савјести ради Бога, страдајући неправедно. Јер каква је похвала ако гријешите па кажњавани, подносите? Него ако добро чините па подносите страдања, то је угодно пред Богом. Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете његовим стопама; Он гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовим; Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући не пријећаше, него је препустио Ономе који праведно суди. Он гријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо.

 

 

на Литургији

2 Кор. 193 зач. (XI, 21 - XII, 9).

Браћо, на шта се ко осмјељује, по безумљу говорим, и ја се осмјељујем. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности; од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, три пута сам био шибан, једном каменован. три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи. у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава. а ја да не горим. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати, и спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјегох из његових руку. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. Знам човјека у Христу који прије четрнаест година - да ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. И знам да тај човјек - да ли у тијелу, да ли изван тијела, не знам, Бог зна - би однесен у рај и чу неисказане ријечи које човјеку није допуштено говорити. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим. Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тијело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; и рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

Мт. 67 зач. (XVI, 13-19).

У време оно, када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији? А они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога. А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.

 

Из Охридског Пролога и Житија Светих