2. Тим. 295 (3:1-9)

Чедо Тимотеју, знај да ће у посљедње дане настати тешка времена. 2. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, 3. Безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, 4. Издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, 5. Који имају изглед побожности, а силе њезине су се одрекли. И клони се ових. 6. Јер су од ових они који се увлаче у куће и заводе жене које су натоварене гријесима и вођене различитим пожудама, 7. Које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине. 8. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсеју, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, непоуздани у вјери. 9. Али неће више напредовати; јер ће њихово безумље постати очигледно свима, као што се десило и са онима.


Лк. 103 (20:45-21:4)

Рече Господ Својим ученицима: 46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама; 47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени. 1. А погледавши горе видје богате гдје мећу прилоге своје у ризницу храма. 2. А видје и једну сироту удовицу како меће ондје двије лепте; 3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију; 4. Јер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву имовину своју што имаше .


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ко су они који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли? И ко су оне које се свагда уче, и никад не могу да дођу до познања истине (2.Тим.3,5-7)? Први су они који држе све спољашње поретке у којима се иначе испољава благочастиви живот, али који немају довољно јаку вољу да би и унутрашња своја расположења држали у сагласности са истинским благочашћем. Они радо иду у храм и у њему радо одстоје. Међутим, не чине напор да и умом својим одстоје пред Богом неодступно и да се приљубљују уз Њега, него, помоливши се мало, испуштају кормило ума, те он, лебдећи, обилази читав свет. И испада да су они по свом спољашњем положају у храму, док их, по унутрашњем стању, у храму нема: код њих је остао само изглед побожности, али не и њена сила. Тако треба разумети и друге случајеве. Оне друге, пак, ступивши у област вере, само изналазе питања: Шта је то, а како ово, зашто оно и због чега ово? У њима је страст празне љубопитљивости. Њих не занима истина, него би једино да запиткују. Нашавши решење, не остају дуго при њему, него ускоро осећају потребу да питају за друго. И тако дан за даном, питајући и питајући, никада се у потпуности не задовољавајући већ сазнатим. Једни, тако, јуре за задовољствима, а оне за задовољењем своје љубопитљивости.