На вечерњој:


Премудрости Соломонових читање

Прем. 3:1-9

Душе праведника су у руци Божјој, и неће их се дотаћи невоља. Изгледало је у очима неразумних да су умрли, и сматран је за погибао исход њихов, а одлазак од нас - уништење; они, међутим, пребивају у миру, јер ако су у очима људи и кажњени, нада је њихова пуна бесмртности; и мало намучени, велико ће добро задобити, пошто их Бог испроба и нађе их достојне себе самога; као злато у огњеној пећи испроба их, и као свеплодну жртву прими их. И у вријеме када их посјети засијаће, и као искра у стрњици плануће. Судиће племенима и загосподариће народима, и зацариће се над њима Господ вавијек. Који се у Њега поуздају познаће истину, и вјерни ће у љубави пребивати у Њему, јер благодат и милост је са светима Његовим.


Премудрости Соломонових читање

Прем 5 : 15 – 24; 6 : 1 – 3.

Праведници ће вавијек живјети и у Господу је награда њихова, и старање о њима код Вишњега. Зато ће примити Царство љепоте и вијенац красоте из руке Господње, јер ће их Он десницом закрилити и мишицом ће их заштитити. Узеће за свеоружје ревност Своју и наоружаће створење за одбрану од непријатеља. Обући ће се у оклоп праведности и навући ће на себе шљем - суд нелицемјеран; узеће штит непобједиви - свјетлост а изоштриће жестоки гњев као мач, док ће заједно са Њим заратити на безумнике цијели свемир. Покренуће се добро усмјерене стријеле муњоносне и из облака као добро натегнутог лука пролетјеће циљу, и каменоубојитог гњева препун излиће се град; узнегодоваће против њих вода морска, а ријеке их изненада опколити; супротставиће им се Дух силни и као вихор ће их развијати; и безакоње ће опустошити сву земљу а злочинство оборити пријестоле моћника. Послушајте зато цареви и разумите; научите, судије крајева земаљских; упамтите ви који владате мноштвом и који се гордите над многим народима: Од Господа вам је дата власт ваша и владање од Вишњега!


Премудрости Соломонових читање

Прем. 4:7-15

Праведник, деси ли се да сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета, нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов ,или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко усаврши, напуни много година; јер је омилила Господу душа његова, зато и похита из зле средине; а свјетина видје и не схвати и на ум јој не дође нешто тако, да је благодат и милост на избраницима Његовим, и промишљање над светима Његовим.

На јутарњој:

Лк. 33 (7:36-50)

У време оно мољаше Исуса један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом. А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити? А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има. А њој рече: Опраштају ти се гријеси. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта? А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.


На Литургији

Гал. зач. 208 (3:23-29)

Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.


Мт. зач. 104 (25:1-13)

Рече Господ причу ову: Биће Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику. 2. А пет њих бијаху мудре и пет луде. 3. Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља. 4. А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим. 5. А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. 6. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. 7. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје. 8. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. 9. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. 10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11. А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. 12. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. 13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи.

 

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА И ЖИТИЈА СВЕТИХ