На вечерњој:


Пророштва Исаијиног читање. [Главе 40 : 1-5, 9; 41 : 17-18; 45 : 8, 48 : 20-21; 54 : 1]


Овако говори Господ: тешите, тешите народ мој, говори Бог. Свештеници, говорите у срце Јерусалиму, умолите га, јер се умножи понижење његово; јер се разреши грех његов, јер прими из руке Господње сугуба сагрешења своја. Глас је вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, правим чините стазе Богу нашем. На гору високу узиђи, благовествуј Сиону, узвишавај снагом глас свој, благовествуј Јерусалиму: Узнесите се, не бојте се. Ја сам Господ Бог, ја ћу улишити убоге Израиљеве, и нећу их оставити. Него ћу отворити са горе реке, и усред поља изворе; учинићу пустињу лугом, и ожеднелу земљу у изворе воде. Нека се узвесели небо с више, и облаци нека капљу правду. Нека засија земља, и нека узрасте милост, и правда да засија заједно. Глас весеља објавите, и нека буде чувено; објавите све до краја земље, говорите, да је избавио Господ слугу Свога Јакова; и ако ожедне у пустињи, источиће им воду из камена. Узвесели се, неплодна, нерађајућа, крикни и завапи немајућа трудове, јер су многа чеда остављене, већма од имајуће мужа.


Пророштва Малахијиног читање. [Главе 3 : 1-3, 5, 7, 12, 17-18; 4 : 4-6]

Тако говори Господ Сведржитељ: Ево, шаљем Ангела /Весника/ пред лицем Твојим, који ће припремити пут Твој пред Тобом, и доћи ће у храм Свој Господ, Којег ви тражите. И ко ће поднети дан уласка његовог? Јер Он ће доћи као огањ у топионицу, и као перило чистеће, и очистиће прождирући и очишћујући, као сребро и злато. И доћи ће вам са судом, и биће хитар Сведок на зле и прељубнике, и на заклињуће се именом Мојим на лаж, и на лишавајуће награде најамника, и на насилнике над удовицама и тискајуће сирочад, и на искривљујуће суд дошљака, и на нестрахујуће од Њега, говори Господ Сведржитељ. Јер сам Ја Господ Бог ваш, и нећу Се изменити; и ви синови Јаковљи, уклонисте се од закона, и не сачувасте га. Зато се окрените Мени, и окренућу вам Се, говори Господ Сведржитељ, и блаженима ће вас звати сви народи. И разумите, да сам Ја Господ, гледајући посред праведника, и посред безаконика у дан онај, кад ћу учинити добитак љубећим Ме. Познајте, дакле, и помените закон Мојсеја слуге Мога, као што вам заповеди у Хориву, свему Израиљу заповест и оправдање. И послаћу вам Илију Тесвићанина, пре него што дође дан Господњи велики, светли, да управи срце оца на сина, и срце човека ка ближњему своме; да не би, дошавши, поразио земљу брзо, говори Господ Бог Сведржитељ, Бог Свети Израиљев.


Премудрости Соломонове читање. [Главе 4 : 7, 16-19; 5 : 1-7]

Праведник, деси ли се да се сконча, у покоју ће бити. Осудиће умирући праведник живе неправеднике; јер видеће кончину праведнога и неће разумети, шта се одлучило о њему. Јер ће повргнути Господ неправеднике безгласне ничице, и поколебаће из из темеља, и до последњег ће ишчезнути у мукама, и спомен ће на њих нестати. Јер ће у схватање сагрешења својих доћи ужаснути, и изобличиће их наспрам сагрешења њихових. Тада ће са великом смелошћу стати праведник, пред лицем увредитља својих, и поричућих труд његов. Видевши га, сметнуће се страхом великим, и ужаснуће се о преславном спасењу његовом. Рећи ће у себи, кајући се, и у тескоби духа уздахнуће, и рећи ће: Овај беше, кога некад, безумници, имасмо за подсмех, и за образац изругивања, живот његов држасмо за лудост, и кончину његову за безчасну. Како се уброја у синове Божје, и међу светима је удео његов? Заблудесмо, дакле, од пута истинитог, и правде светлост не заблиста нам, и сунце нам не засија. Испунисмо се безаконих путева, и погибељи, и хођасмо стазама непроходним, а пут Господњи не разумесмо.



На Литргији:


Дап. 33 зач. (XIII, 25-32).

У дане оне, када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој. 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла ријеч овога спасења. 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе. 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. 29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. 30. А Бог њега подиже из мртвих. 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом. 32. И ми вам благовијестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса.

Мк. 24 зач. (VI, 14-30).

У вријеме оно, зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса. 15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка. 16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих. 17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме. 18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега. 19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше. 20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским. 22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти. 23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога. 24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља. 25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. 26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи. 27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову. 28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој. 29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб. 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.

 

Пролог, Синаксар, Беседа Светог Јована Златоустог на дан Усековања св. Јована Крститеља