Рим. 120 зач. (XVI, 1-16).

Браћо, препоручујем вам Фиву сестру нашу, која је служитељица цркве у Кенхреји, да је примите у Господу као што приличи светима. и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је и она многима помогла, и мени самоме. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу, који за мој живот своје вратове положише, којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домаћу цркву њихову. Поздравите милог ми Епенета, који је првенац Ахаје у Христу. Поздравите Марију, која се много трудила за нас. Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и са-патнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене повјероваше у Христа. Поздравите Амплија, љубљеног ми у Господу. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу, и мога милога Стахија. Поздравите Апелија, прекаљеног у Христу. Поздравите Аристовулове. Поздравите Иродиона, сродника мојега. Поздравите Наркисове, који су у Господу. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите драгу Персиду. која се много трудила у Господу. Поздравите Руфа изабраног у Господу, и матер његову и моју. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима. Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима. Поздравите један другога цјеливом светим. Поздрављају вас Цркве Христове.

Мт. 50 зач. (XIII, 4-9).

SejacРече Господ причу ову: гле, изиђе сијач да сије. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет. Ко има уши да чује, нека чује!



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Прича о сејачу описује разне односе душа према речи Божијој (Мт.13,4-9). На првом месту стоје они који уопште не пазе на реч. Слушају, но чувено не улази у душу, већ само лежи на њеној површини, као семе на путу. Реч се не смешта у њих, будући да имају други начин мишљења, друга правила, друге укусе. Због тога она брзо ишчезава из сећања, као да уопште није ни била слушана. На другом месту су они који радо слушају реч и примају је брзо, али неће никакав труд да понесу ради њеног испуњења. Док се не захтева никаква жртва, они се наслађују речју, а нарочито њеним обећањима. Међутим, чим се покаже неопходност да се нешто жртвује ради верности речи, они је издају. Они се одричу ње и њених обећања ради угађања својим привезаностима. На трећем месту су они који прихватају реч и почињу да живе по њој, да би се затим сувише предали бригама и окупирањима свога века, земаљским старањима, која даве благе намере које су се већ образовале под дејством речи Божије. На четвртом месту су они који реч примају са пуном вером и који се решавају да живе по њеним захтевима, са готовошћу на све жртве и напоре, и који своме срцу не дозвољавају да се веже за било шта земаљско. Седи и расуди и ти каквој врсти душа припадаш.