Тит. 300 (1:5-2:1)

Чедо Тите, зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих: 6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. 7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; 8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; 9. Који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе. 10. Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања, 11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. 12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени. 13. Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери, 14. Да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину. 15. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. 16. Говоре да знају Бога. а тјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу.


Лк. 100 (20:9-18)

Рече Господ причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме. 10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. 11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. 12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше. 13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега. 14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство. 15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? 16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог! 17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла? 18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Прича о винограду (Лк.20,9-28) изображава старозаветну цркву. Виноградари су њена тадашња јерархија. Пошто није одговарала свом назначењу, изречена јој је пресуда: узети од ње виноград и дати га другима. Ти други су најпре били свети апостоли, а потом њихови прејемници - архијереји са свим свештенством. Виноград Божији је један од почетка света, а задатак виноградара је био, јесте и биће до краја века - да Господару приносе плод винограда, тј. спасење душа. Тај задатак хришћанске јерархије је, према томе, и наш посао. У каквој мери се он испуњава - сви ми видимо. Шта да се каже на то? Због многога - слава Богу! Ипак, у многоме није могуће не пожелети боље. То се особито тиче проповеди и речи Божије. Само се понегде чује проповед, премда и сачињава јединствени виноградарски нож у рукама делатеља винограда Божијег. Само да се и на нама не испуни: Доћи ће господар винограда и погубити ове виноградаре и даће виноград другима. Само да се и ови други не одбаце, и да се не погубе не само виноградари, него и сам виноград...