Јев. 314 (6:13-20)

Браћо, кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити. 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама; 19. Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе, 20. Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Еф. 229 (5:9-19)

Браћо, плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено излази на свјетлост. 14. Зато вели: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри, 16. Користећи вријеме, јер су дани зли. 17. Згог тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;

Мк. 40 (9:17-31)

У вријеме оно, човјек неки приђе Исусу клањајући се и рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше. 19. А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени. 20. И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену. 21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас. 23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује. 24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју! 25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега! 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије. 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати? 29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом. 30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна, 31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

Мт. 10 (4:25-5:12)

У вријеме оно, за Исусом иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. 1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови. 2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; 4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити; 5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу; 6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; 7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани; 8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети; 9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; 10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. 11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене. 12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

У својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце (Мт.5,1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца, мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру и хришћански живот. Ако хоћеш рај - буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.