Јев. 311 (4:14-5:6)

Браћо, имајући, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо. 15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха. 16. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ. 1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе, 2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима, 3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе. 4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. 5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. 6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.


Мк. 37 (8:34-9:1)


Рече Господ: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима. 1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Свети Николај Охридски и Жички - Омилије