Јев. 304 (1:10-2:3)

Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути. 13. А коме од анђела икад рече: Сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? 14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење? 1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо. 2. Јер ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули?

Јев. 318 (7:26-8:2)

Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Мк. 7 (2:1-12)


У вријеме оно, уђе Исус у Капернаум; и чу се да је у кући. 2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч. 3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. 4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји! 6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме: 11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. 12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.

Јн. 36 (10:9-16

Рече Господ Својим ученицима: Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Омилије - Свети Николај Охридски и Жички