1.Тим. 281 (1:18-20,2:8-15)

Сине Тимотеје, ову ти заповијест предајем сходно пређашњим пророчанствима о теби да по њима ратујеш добар рат, 19. Имајући вјеру и добру савјест, коју неки одбацивши претрпјеше бродолом вјере; 20. Међу којима су Именеј и Александар, које предадох сатани, да се науче да не хуле. 8. Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења. 9. Исто тако, и жене у пристојном одијелу, стидом и честитошћу да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоцјеним, 10. Него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању. 11. Жена нека се учи у миру са сваком покорношћу; 12. Али жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна. 13. Јер је Адам саздан први, затим Ева; 14. И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница; 15. Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу.


Лк. 78 (15:1-10)

PastirDobriУ вријеме оно, приближаваху се Исусу сви цариници и грјешници да га чују. 2. А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима. 3. А он им каза причу ову говорећи: 4. Који човјек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5. И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се, 6. И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену. 7. Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем. 8. Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свјетиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе? 9. И нашавши сазове пријатељице и сусјетке, говорећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих. 10. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грјешника који се каје.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Прича о залуталој овци и изгубљеној драхми (Лк.15,1-10). Како је само велико милосрђе Господње према нама грешнима! Он оставља све исправне и окреће се ка неисправним, како би их исправио. Он их сам тражи. Нашавши их, сам се радује и позива све небо да се радује са Њим. А како Он тражи? Зар Он не зна где смо ми који смо одступили од Њега? Зна и види све! Међутим, када би се читава ствар састојала само у томе да Он узме грешника и принесе ка праведнима, сви грешници би истог тренутка били међу праведнима. Потребно је претходно приволети их на покајање, како би обраћење и враћање ка Богу било слободно. То се, пак, не може учинити заповешћу или било каквом спољашњом наредбом. Господ иште грешника тако што га наводи на покајање. Он све устројава тако да грешник стиче прилику да се уразуми и да види бездан ка коме стреми, те да се врати назад. У том смислу су усмерене све околности живота, сви сусрети са тренуцима горчине и радости, чак и речи и погледи. Унутрашња дејства Божија кроз савест и друга исправна осећања која леже у срцу, никад не престају. Шта се све чини ради обраћења грешника на пут врлине! Па ипак, они и даље остају грешници!.. Непријатељ навлачи мрак на очи и њима се чини да нема проблема, и да ће све проћи. Уколико се и забрину, они говоре: "Сутра ћу прекинути са рђавим", да би затим и даље остали у истом стању. Тако пролази дан за даном. Равнодушност за спасење све више расте. Још мало и она ће прерасти у окорелост у греху. Да ли ће тада доћи до обраћења? Ко зна?