Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи смртне сјени засвијетлиће видјело (Иса. 9, 2).

Тамо где је најтамније, прориче пророк, тамо ће се појавити светлоносни Месија. Земља Завулонова и земља Нефталимова сматрале су се најтамнијим земљама. Тамо су незнабошци били измешани с Јеврејима; јарам спољашњег и унутрашњег ропства најтежи; тама незнабожачка и тама фарисејска покривале су људе сенком смрти. Светлост небеска засијала је прво у Витлејему - Христос Господ ту се родио. Ту Светлост сагледали су издалека источни звездари а изблиза пастири Витлејемски. Но ту Светлост протерао је из Витлејема Ирод крвавим мачем. И Светлост се удаљила у Мисир. По том се Светлост засијала у пуном блеску у овој земљи таме и сенке смртне, у земљи Завулоновој и Нефталимовој. У тој земљи живљаху крај језера рибари, које Господ изабра за ученике Своје. У тој земљи је и Гора Блаженства, са које Господ објави прву велику проповед Своју о блаженима. Ту је и Кана Галилејска, где Господ учини прво Своје чудо. Ту поче Он дело спасења људског, моћном речју и моћним делима. Људи видеше велику Светлост и удивише се. Многи се и саблазнише о Господа, и многи Му се наругаше. Али Га ти тамни људи не убише. Беше једна тамнија тачка у земљи Јеврејској, која диже руку на Творца и уби га. То је она иста тачка, одакле Ирод на 33 године пре тога подиже крвави мач свој, да у крви угаси велику Светлост. То је Јерусалим. Од свих тама Јерусалимска тама беше најцрња. Можда баш за то најцрња, што именоваше себе светлошћу.
О Господе, Светлости наша велика, превелика, обасјај нас светлошћу Својом у овом кратком веку, и прими нас по смрти у Светлост Твоју славну и бесмртну. Теби слава и хвала вавек. Амин.