Штампа

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА

1. Света мученица Татијана. Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то, осам њих повероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсецаху јој месо, стругаху је железом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу, те је храбраху и ране јој исцељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси скривена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад, изведоше је, заједно са оцем њеним, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски.



2. Свети мученик Петар Авесаламит. Родом из Елевтеропоља у Палестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина, 311. године. После многих мука буде на смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду, он радосно узвикне: "То је једина жеља моја, да умрем за Бога мојега!" Буде на крст распет, као и сам Господ, и на крсту издахне.

3. Млекопитателница. Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донео Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамстото година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој "Патерица", на Кареји.



4. Преподобна Мати Теодора. Славна монахиња и наставница монахиња из Александрије. "Као што је дрвећу потребна зима и снег, да би доносило рода, тако су муке и напасти потребне животу нашем", говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком V века.



Из ЖИТИЈА СВЕТИХ преподобног Јустина Ћелијског

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ВИТАЛИЈА

Подвизима сав устремљен к Богу, скончао у миру[1].

СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ТАТЈАНЕ

Света мученица Татјана роди се у Риму од високородних родитеља. Отац јој бејаше три пута проконзул. Беше то побожан и богобојажљив хришћанин, који потајно држаше свету веру. Он и кћер своју, ову свету Татјану, васпита у побожности и страху Божјем, и научи је Светом Писму. Када Татјана одрасте, не хте се удавати, и провођаше живот свој у целомудрености, јер се уневести Христу, рањена љубављу Његовом. И Христу служаше дан и ноћ, постом и молитвама умртвљујући тело своје и подвлашћујући га духу. Због свог врлинског живота она се удостоји служења у цркви, јер би постављена за ђаконису, и служаше Богу анђелски у телу. Затим Христос Бог мученичким венцем увенча невесту своју. Она пострада овако:
Пошто нечестиви цар римски Антонин Хелиогабал[2] би убијен од својих Римљана, и тело његово с поругом вукоше по граду и бацише у реку Тибар, на престо ступи шеснаестогодишњи Александар[3]. Мајка његова Мамеја беше хришћанка. Од ње се он научи поштовати Христа, али беше колебљив у вери: јер и идоле не одбациваше, него им се клањаше као старим боговима римским, и држаше у свом двору кип Христов и Аполонов[4] и Аврамов и Орфејев[5], и других идола. Сам Александар, рођен од мајке хришћанке, не гоњаше хришћане, али његови намесници, проконзули и доглавници страшно гоњаху хришћане. Пошто Александар беше малолетан, управљање царством би поверено неколицини сенатора, међу којима најглавнији беше Улпијан, човек сурове нарави и велики непријатељ хришћана. Управљајући у име цара, ови намесници разаслаше на све стране наредбе, да се галилејци (тако они називаху хришћане) мучењем и смрћу приморавају на поклоњење римским боговима. А за убице хришћана бише одређени најсвирепије слуге ђаволске: Виталије, Вас, Кај. Они као воду немилосрдно проливаху крв хришћанску у Риму и у свима крајевима царства римског.
У то време неверници ухватише и свету деву Татјану, ђаконису римске цркве, и одведоше је у Аполонов храм да му се поклони. Она се помоли Христу Богу, и одмах би земљотрес, од кога паде идол и разби се у комаде, а паде и један део храма те поби многе незнабошце и жречеве који беху у храму. А ђаво који борављаше у идолу, громко повика и с кукњавом побеже одатле. Сви чуше његово запомагање, и видеше тамну прилику где јури ваздухом. Тада незнабошци изведоше Татјану на суд и мучење. И најпре је немилосрдно тукоше по лицу; онда јој кукицама очи извадише. Од дугог мучења малаксаше сами мучитељи. Јер света Татјана за оне што је удараху беше тврда као наковањ, тако да они осећаху веће болове него она. Усто и Анђели невидљиво стајаху крај светитељке, и удараху по лицу и мучаху оне који њу удараху и мучаху. Стога се они вапајно обратише безаконом судији, молећи га да нареди да престану мучити невину девицу, и тврђаху да они, сами подносе веће муке него она. А она се у мукама мољаше Богу за своје мучитеље да их приведе истини. И би услишена. Јер мучитеље обасја небеска светлост, и отворише им се духовне очи, и они видеше четири Анђела около свете мученице. Усто чуше и глас с неба упућен светој мученици. И падоше пред њом на земљу, говорећи: Опрости, служитељко истинитог Бога, опрости што ти учинисмо не по својој вољи. - И повероваше у Христа, а беше их осам и крстише се у својој сопственој крви, јер због вере у Христа бише свирепо мучени, и мачем посечени.
Другога дана неправедни судија опет изведе на мучење свету деву Татјану. Она претстаде читава и здрава телом, светла лица и весела погледа. Пошто је судија не могаде наговорити да принесе жртву идолима, нареди да је свуку и да јој бријачима режу тело. А тело њено девичанско беше бело као снег. И кад га резаху бријачима, из рана тецијаше млеко уместо крви, и диван мирис излажаше као из мирисавог сасуда. A светитељка, подижући очи своје ка Христу женику свом, мољаше се у мукама. Онда је повалише на земљу, распрострше је крстолико, и тако је дуго тукоше гвозденим штапом да су многе слуге малаксавале и мењале се. Јер Анђели, Божји као и првипут, стајаху невидљиво около свете мученице, и бијаху оне који њу бијаху, и слуге тврђаху да их неко невидљиво бије гвозденим штаповима. И девет слугу умре, поражени руком Анђела, a ocтали попадаше полумртви. А света мученица исмеваше судију и мучитеље, и ругаше се боговима њиховим. Пошто дан наже к вечеру, бацише је у тамницу, где се она сву ноћ мољаше и певаше, а светлост је небеска обасјаваше, и Анђели Божји певаху с њом.
Сутрадан је опет изведоше на суд. И она се појави опет здрава телом и лепша у лицу него пре, тако да се сви удивише. И говораху јој ласкаве речи, еда би је придобили, и она принела жртву великој богињи њиховој Дијани[6]. А света дева се направи као да пристаје, и они је свечано одведоше у храм Дијанин. Демон пак који борављаше у Дијанином кипу, кад осети да Татјана долази, громко повика: Тешко мени, тешко мени! куда ћу побећи од Духа твог, Боже небески? јер ме гони огањ из четири храмовска угла. - А када се светитељка приближи храму, прекрсти се, и подигавши очи к небу, помоли се Богу, и и тог часа настаде силна грмљавина и севање муња, и паде огањ с неба, и сагоре у пепео и храм и кип заједно са жречевима и жртвама, и од народа многи изгибоше од муња и громова. Због тога уведоше мученицу у судницу, обесише је, и жељезним гребенима стругоше. Тада јој и свете дојке остругаше и бацише. Затим је опет у тамницу вргоше. И опет јој са светлошћу небеском дођоше Анђели Божји, и од рана је исцелише, и здраву је начинише, и за јуначко страдање прославише.
Сутрадан бацише мученицу пред страшног лава у позорницу, али се лав умиљаваше око ње, и ноге јој лизаше, и не нашкоди јој ништа. А кад лава вођаху из позоришта на његово место, он се изненада баци на угледног достојанственика Евменија, и растрже га.
И опет обесише свету Татјану, и опет је жестоко гребенима стругаше, но и мучитељи њени, опет од Анђела невидљиво поражавани, падаху мртви. Затим је бацише у огањ, али јој ни огањ не нашкоди, јер укроћаваше своју пламену силу почитујући слушкињу Христову.
Сва та дивна чудеса нечестиви приписиваху не Христовој сили него враџбинама. Остригоше јој и косу, јер говораху да јој je y коси скривена нека волшебна сила, која је чува те јој ништа не може да нашкоди. Пошто је остригоше, затворише je y Зевсовом храму, јер мишљаху да већ неће бити у стању да учини неко зло њиховом богу, пошто јој са косом узеше враџбинску силу. И проведе света мученица у том затврру два дана. За то време је обасјаваше уобичајена светлост с неба, и Анђели је тешаху. A трећег дана дођоше жреци с наредбом, желећи да принесу жртву богу Зевсу[7]. Када отворише храм, видеше бога свог обореног на земљу и у парампарче разбијеног, а светитељку - веселу у Христу Богу свом. Тада је опет изведоше на суд. И не знајући шта да чини с њом судија донесе одлуку да је мачем посеку. И посекоше мачем њену свету главу[8]. Заједно са њом посекоше и њеног оца, јер се сазнаде да је хришћанин. Најпре га лишише положаја, па му одузеше имање, и онда га осудише на смрт. И он умре за Христа, посечен са својом светом ћерком око 226 године, и бише увенчани мученичким венцима од Христа Бога, коме слава вавек, амин.

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ПЕТРА АВЕСАЛАМИТА

Петар, звани Авесаламит, би за време гоњења ухваћен у граду Авлону[9]. Беше родом из Елевтеропоља, у Палестини. Кад га изведоше пред кнеза Севера на суд, упита га кнез: Како се зовеш? Петар одговори: По оцу зовем се Авесаламит, a пo духовном имену које добих по крштењу - Петар. Упита га кнез: Каквог си звања? Петар одговори: Веће и боље звање не могу имати од овог: хришћанин сам. Кнез га упита: Имаш ли родитеље? Петар одговори: Немам. Кнез рече: Лажеш, ја сам чуо да имаш родитеље. Петар одговори: У Еванђељу ми је наређено да се одречем свега када идем да исповедам име Господње. Кнез га упита: Знаш ли царску наредбу? Петар одговори: Ја знам наредбу Бога мог, који је истинити и вечни цар. Кнез рече: Премилостиви Цареви наредише да сви хришћани: или принесу жртве боговима, или да разним казнама буду погубљени. Петар одговори: А истинити вечни цар наређује: Ако ко принесе жртву демонима, а не Богу живом, погинуће занавек. Ти расуди по правди: треба ли заповест Небеског Цара нарушити? Кнез рече: Послушај ме, принеси жртву боговима, и испуни заповест царева наших. Петap одговори: Ја нећу да принесем жртву рукотвореним боговима, дрвеним и каменим, којима сте ви слични. Кнез рече: Ти нас вређаш. А не знаш ли, да имам власт убити те? Петар одговори: Ја те не вређам, него говорим оно што је написано у закону Господњем: Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечјих. Имају уста, очи, нос, уши, руке и ноге, а нити говоре, нити миришу, нити чују, нити хватају, нити ходе, нити виде (Пс. 113, 12.13). И каже Господ у Светом Писму: Таки су и они који их граде, и сви који се уздају у њих (Пс. 113, 14). Када ово изрече Господ Духом Светим кроз уста пророка, како ми ти онда кажеш да те вређам што ти рекох да си сличан немом и глувом камењу и дрвећу, у којима обожавате демоне? Па још и мене саветујеш да се угледам на тебе. Кнез рече: Послушај ме, смилуј се на себе сама, и принеси жртву боговима. Петар одговори: Ја ћу се заиста смиловати на себе, ако не принесем жртву боговима вашим, и не отступим од истине. Али пошто си неверник, ти зато не верујеш ни мени ни закону Божјем, да ће погинути сваки ко принесе жртву боговима. Хајде, што оклеваш? Чини што ти је наређено. Кнез рече: Још очекујем да се размислиш, и принесеш жртву боговима, и тако се спасеш мучења. Петар одговори: Узалуд чекаш! Та хајде, чини што има да чиниш и тако обави посао оца твог - ђавола. Јер ја нећу учинити по вашој вољи, нити ће ми Господ мој Исус Христос, коме усрдно служим, допустити да то урадим.
Онда кнез нареди да га обесе. А кад је висио, рече му кнез: Шта велиш, Петре, хоћеш ли принети жртву боговима или не? Петар одговори: Дај оне железне гребене, и нареди да ме стружу. Ја ти већ не једном рекох да нећу принети жртву демонима. Само Богу мом служим, за чије име страдам. - И нареди кнез Север да га љуто муче. Мучен, славни мученик Божји не јаукну, већ само певаше говорећи: За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свога (Пс. 26, 4). И још говораше: Чашу спасења узећу, и име Господње призваћу (Пс. 115, 4). Док он то говораше, кнез се још више разјари, и нареди да приступе други мучитељи. А народ, који наоколо стајаше, видећи силну крв што истече од мученика, сажаљеваше га, и говораше му: Смилуј се на себе, човече, и принеси жртву боговима, да се спасеш ових страшних мука. А свети Петар одговараше: Ништа су ове муке, нити ми задају икакав бол. Одрекнем ли се пак Бога мог, онда би тек заиста допао најтежих мука, које су безконачне. Кнез одврати: Шта говориш, Петре? Боље принеси жртву боговима, да се не би после покајао кад буде касно. Петар одговори: Нити ћу се покајати, нити ћу жртву принети. Кнез на то рече: Ја ћу те предати на смрт. Петар одговори: To и јесте једина жеља моја - да умрем за Бога мог!
Тада кнез изрече смртну пресуду, говорећи: Наређујем да се на крст разапне Петар што је ради закона Бога погазио заповест непобедивих царева. - И тако се добри војник Христов, завршивши подвиг свој распет на крст, удостоји да буде причасник страдања Господњих. Пострада сведок Христов Петар Авесаламит у граду Авлону, за време римског цара Максимијана, док над свима царује Господ наш Исус Христос, коме слава вавек, амин.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ИЛИЈЕ ЧУДОТВОРЦА

Због светог живљења удостојен благодати чудотворства.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА МЕРТИЈА

Овај свети беше војник. За време цара Диоклецијана би 298 године оптужен да је хришћанин. Кад га изведоше пред цара, цар га примораваше да принесе жртву идолима. Али пошто он не хте да то учини, одузеше му појас који беше знак војничког звања. Затим му кожу одраше, и секиром тело секоше. А свети са таквим јунаштвом поднесе ове љуте муке, да се ни уздах не оте нз уста његових. Мучитељ се зачуди и запрепасти, јер је драње коже трајало дуго. И пошто на телу мучениковом не остаде ни најмањи делић без ране, нареди мучитељ да га баце у тамницу. Осам дана проведе у тамници, и из рана му истече силна крв. Исцрпљен патњама, јунак Христов чесну душу своју предаде у руке Божје, и тако доби бесмртни венац мучеништва.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ МАРТИНИЈАНА БЈЕЛОЈЕЗЕРСКОГ

У дванаестој години побегао од куће у манастир к преподобном Кирилу Бјелојезерском, који га једва примио. Подвизавао се строго и одлучно. Био игуман. Упокојио се 1483 године у 86 години живота. Тридесет година касније свето тело његово обретено потпуно цело. У храму његовог имена почивају свете мошти његове.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ОСМОРИЦЕ ИЗ НИКЕЈЕ

Ови свети мученици пострадаше за Христа посечени мачем.

СПОМЕН ПРЕП0Д0БНОГ БЛАЖЕНОГ ГАЛАКТИОНА

Ученик преподобног оца Мартинијана Бјелојезерског; живео у келији овога светитеља, и са благословом његовим узео на себе јуродство Христа ради. Упокојио се 1506 године. Свете мошти његове почивају поред моштију учитеља му светог Мартинијана.

СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ЕВТАСИЈЕ

Овој светој мученици глава одсечена због исповедања вере у Христа.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Изгледа да је ово онај преподобни Виталије (из манастира аве серида), о чијим се подвизима говори у житију Св. Јована Милостивог. 12. новембра.
2. Царовао од 218-222. год.; био крајње развратан човек.
3. Александар Север царовао од 222-235. године.
4. Аполон - грчкоримски бог сунца и просвете, напретка и среће; чувар закона и претсказивач будућности.
5. Орфеј - певач јунак грчке митологије; утицај његовог појања је био тако силан, да су од њега играла дрвета, камење и припитомљавале се дивље звери.
6. Дијана или Артамида - богиња месеца и лова.
7. Зевс или Јупитер - грчкоримски бог, сматран господарем неба и земље, оцем свих богова и људи.
8. Св. Татјана пострадала 226. год.
9. Град у Албанији са многољудним пристаништем.