Штампа

 

Шаљући на проповед свете апостоле, Господ је заповедио да зову све и да говоре: Приближило се Царство (Мт.10,7), тј. пришло је Царство – идите у њега. Шта, пак, ми треба да проповедамо? Треба свима да вичемо: „Ви сте синови Царства. Не бежите из Царства у невољу и ропство“. Јер, многи беже. Једне плени слобода ума: „Нећемо,- говоре,- окове вере и терет ауторитета, па макар и Божанског. Сами ћемо све одгонетнути и решити“. Па и решили су. Начинили су такве басне у којима је више детињарија него у грчкој митологији. И – тиме се величају… Друге привлачи широки пут страсти: „Нећемо,- говоре,- никакве заповести, ни захтеве савести. Све су то апстракције. Нама је потребна чулна природност“. И пошли су за њом. Шта се, међутим, десило? Уподобили су се бесловесним животињама. Зар се није из тог пада нарави и родила теорија о човековом пореклу од животиња? Ето докле иду! А све беже од Господа, све беже…